Kamate na kredite privredi u Srbiji porasle, a tražnja i uslovi zaduživanja postali stroži

Privreda Srbije u prvom kvartalu 2026. godine zaduživala se po višim kamatama, dok su banke po prvi put nakon godinu dana pooštrile standarde za odobravanje kredita privredi. Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je prosečna ponderisana kamatna stopa za novoodobrene dinarske kredite privredi porasla za 0,3 procentna poena, na 6,8 odsto, a rast je posebno vidljiv kod investicionih kredita, čija je kamata dostigla 8,5 odsto.

U odnosu na poslednja tri meseca 2025. godine, kada su se investicioni zajmovi mogli dobiti po prosečnoj stopi od 7,2 odsto, reč je o primetnom poskupljenju. Istovremeno, međugodišnji rast ovog bankarskog proizvoda u prva tri meseca 2026. usporio je na 12,5 odsto, a učešće je smanjeno za 0,7 procentnih poena. Kod kredita za obrtna sredstva kamata je ostala nepromenjena, ali su skuplji postali zajmovi za gotovo sve veličine preduzeća.

Za velika preduzeća prosečna kamatna stopa kretala se oko 6,4 odsto, što je 0,4 procentna poena više nego u prethodnom kvartalu. Srednja preduzeća zaduživala su se po stopi od 6,8 odsto, uz rast od 0,3 procentna poena, dok su male firme kredite obezbeđivale po 6,7 odsto, što je za 0,1 procentni poen manje. Kod mikro firmi kamata je porasla na 8,5 odsto, sa 8,2 odsto krajem prošle godine.

Kada je reč o kreditima u evrima i evroindeksiranim zajmovima, prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene kredite porasla je za 0,1 procentni poen, na 4,9 odsto. NBS navodi da je do toga došlo zbog viših kamatnih stopa na kredite za likvidnost, obrtna sredstva i izvozne kredite, dok je cena investicionih kredita ostala nepromenjena. Obim novoodobrenih kredita privredi od januara do aprila iznosio je 289 milijardi dinara, što je 1,1 odsto manje nego u istom periodu 2025. godine.

Najveći deo novoodobrenih zajmova i dalje čine krediti za likvidnost i obrtna sredstva, koji su učestvovali sa dve trećine u ukupnom obimu novoodobrenih kredita privredi. Na investicione kredite odnosilo se 21 odsto novih zajmova, a 74 odsto tih kredita koristila su mikro, mala i srednja preduzeća. U prvom kvartalu krediti privredi povećani su za 27 milijardi dinara, bez efekta promene deviznog kursa, pre svega zahvaljujući rastu zaduženja privrednih društava.

NBS navodi i da su banke u aprilskoj anketi prvi put nakon godinu dana pooštrile standarde po kojima su odobravale kredite privredi. Stroži uslovi zabeleženi su kod dugoročnih dinarskih i deviznih, odnosno devizno indeksiranih kredita, dok su kratkoročni krediti svih valutnih struktura ostali pod nepromenjenim standardima. Razlozi za pooštravanje povezani su sa većim troškovima izvora za kredite i većom percepcijom rizika, dok banke u drugom kvartalu ne najavljuju dalje pooštravanje kreditnih uslova.

Partner u kompaniji Virtus Partners Dejan Ćirković ocenjuje da je rast kamatnih stopa opšti trend koji Srbija samo prati. On je naveo da se sličan rast vidi i kod prinosa na američke 10-godišnje obveznice, kao i kod nemačkih desetogodišnjih obveznica, čiji je prinos u tri meseca povećan sa 2,6 na 3,1 odsto. Ćirković kaže da je glavni rizik povezan sa inflacijom i gubitkom poverenja u kupovnu snagu novca, dok je sukob sa Iranom, kako je naveo, samo okidač.