Fiskalni savet ocenio je da je najveća vrednost Fiskalne strategije za 2027. sa projekcijama za 2028. i 2029. godinu to što zadržava javne finansije Srbije na održivom nivou i daje državi fiskalni prostor za reagovanje u slučaju kriza ili drugih nepredviđenih poremećaja. Ipak, isti dokument je, prema oceni Saveta, znatno slabiji kada je reč o tome kako će Srbija rešavati razvojne i strukturne izazove.
U međunarodnom poređenju, Fiskalni savet navodi da su takvi nivoi fiskalnog deficita i javnog duga povoljni, dok brojne evropske zemlje i dalje imaju visoke budžetske manjke. Kao primer se navode Poljska, Mađarska i Rumunija, gde deficiti premašuju šest odsto BDP-a, dok bi Srbija ostala u grupi zemalja sa umerenim fiskalnim deficitom. Procena je i da će strukturni fiskalni deficit u 2026. i 2027. iznositi 1,5 odsto BDP-a, niže od ukupnog deficita od tri odsto BDP-a u tim godinama.
U mišljenju se ukazuje i da javne finansije jesu stabilne, ali da su u Strategiji prikazane nešto povoljnije nego što zaista jesu. Kao jedan od razloga navodi se da projekcije javnog duga po svemu sudeći ne uključuju u potpunosti efekte najavljenog povećanog izdavanja državnih garancija za zaduživanje javnih energetskih preduzeća, pre svega EPS-a, iako takvi krediti po domaćoj definiciji ulaze direktno u javni dug. Dodatni rizik, kako se navodi, predstavlja i neizvesno rešavanje sudbine NIS-a, pri čemu je država u Zakonu o budžetu za 2026. rezervisala oko 1,4 milijarde evra za otkup vlasničkog udela ako to bude neophodno.
Posebno je istaknuto da se Srbija zadužuje po kamatnim stopama koje su skoro dvostruko više od proseka EU. Zbog toga, iako ima približno upola manji javni dug od proseka EU, za kamate izdvaja skoro isti deo BDP-a — 1,9 odsto prema 2,1 odsto. Fiskalni savet zato zaključuje da trenutni nivo duga na prvi pogled deluje relativno nisko, ali da trošak zaduživanja ostaje visok u odnosu na evropski prosek.
Strategija, međutim, prema oceni Saveta, slabije pokazuje vezu između srednjoročnog fiskalnog okvira i konkretnih sektorskih politika. U njoj se formalno navode razvojni prioriteti od energetike i obrazovanja do poljoprivrede, zdravstva i vladavine prava, ali se retko pokazuje kako se ti ciljevi prevode u konkretne mere, koliko će njihovo sprovođenje koštati i kako će uticati na javne finansije i privredni rast. Savet ukazuje i da se u projekcijama potencijalnog rasta BDP-a vidi da se u narednim godinama više ne računa na rast zaposlenosti, što označava fundamentalnu promenu dosadašnjih trendova, ali bez dublje analize uzroka i mogućih posledica.
U delu o prihodima Strategija predviđa postepeno smanjenje učešća javnih prihoda u BDP-u sa 40,9 odsto u 2026. na 39,7 odsto u 2029, pre svega zbog pada neporeskih prihoda i sporijeg rasta prihoda od poreza na potrošnju. Ipak, za pojedine poreske mere, uključujući nove ekološke poreze uvedene od 2026. i poreske olakšice za novonastanjena lica, navodi se da nedostaju detaljnija objašnjenja očekivanih fiskalnih efekata i broja obuhvaćenih korisnika.
Savet je komentarisao i privremeno smanjenje akciza na naftne derivate, koje je Vlada uvela od sredine marta kao odgovor na rast svetskih cena nafte. Navodi se da je mera opravdana ako bude ograničenog trajanja, ali da bi njen trošak mogao da poraste sa dosadašnjih 100 miliona evra na više od 300 miliona ako se produži do kraja godine. U Strategiji se, prema oceni Saveta, moglo jasnije naznačiti šta će biti u slučaju da povišene cene nafte potraju duže, umesto da se implicitno pretpostavi da od sledeće godine više neće biti potrebe za državnom intervencijom.
Planom je predviđeno i postepeno smanjenje javnih investicija, sa 6,5 odsto BDP-a u 2026. na 6,1 odsto u 2028. i 2029. godini. To bi značilo sporiji investicioni ciklus nego u periodu 2021–2025, kada su kapitalni rashodi u proseku iznosili 6,9 odsto BDP-a. I pored toga, Srbija bi i dalje za javne investicije izdvajala više od proseka zemalja centralne i istočne Evrope, gde ti rashodi iznose oko pet odsto BDP-a.
Vezane vijesti
