Banke i fondovi traže brže odluke kompanija i regionalni rast

Kompanije u Srbiji sve više razmatraju akvizicije, alternativne izvore finansiranja i regionalno širenje kao način da ubrzaju rast, dok banke i investicioni fondovi poručuju da je brzina odlučivanja postala ključna konkurentska prednost. To je bila jedna od glavnih poruka panel diskusije „Kako do optimalnog modela finansiranja razvoja“, održane na godišnjoj konferenciji Udruženja finansijskih direktora Srbije (UFDS).

Na panelu su predstavnici bankarskog sektora, investicionih fondova i konsultantskih kuća ocenili da domaće kompanije i dalje nedovoljno koriste potencijal regiona Zapadnog Balkana, kao i sofisticiranije modele finansiranja koji su standard na razvijenijim evropskim tržištima. U fokusu su bili akvizicije, tržište kapitala i finansijske strukture koje se oslanjaju i na evropske banke i fondove.

Jelena Simić Jarić iz Erste banke govorila je o iskustvu koje je banka stekla ulaskom na poljsko tržište, transakcijom koja je cenu akcije podigla sa 65 na gotovo 105 evra u manje od godinu dana. Poruka koju je izdvojila nije bila vezana samo za pojedinačno tržište, već za način odlučivanja u bankarstvu i korporativnim transakcijama. Kako je ocenila, brzina odlučivanja pravi razliku u konkurenciji i u dobijanju transakcija koje su lukrativne za sistem, ali i daje klijentima prednost da odgovore na tržištu u trenutku kada je to zaista potrebno.

Predstavnici su naglasili i da kompanije u Srbiji, kada traže kupca ili prodavca, često ulaze u proces u kojem strana konkurencija ne poznaje domaće tržište dovoljno dobro. U tom kontekstu, Stikić je naveo da su banke spremne da ponude unapred finansiranje potencijalnom kupcu, a kao primer zamaha na tržištu kapitala izdvojio je Telekom Srbije, koji se zadužio 1,95 milijardi evra kroz emisiju obveznica uz 14 puta premašenu potražnju. Kako je rekao, takav iznos je na tržištu kredita „apsolutno nemoguće naći“.

Marko Hinić, partner u Integral Capital Group, bio je uzdržaniji kada je govorio o strateškim opcijama i pozicioniranju Srbije u odnosu na susedna tržišta. Fond koji vodi ulaže u centralnu i istočnu Evropu, bez Poljske, a dugogodišnje iskustvo sa tržištima poput Rumunije, Češke i Mađarske, kako je rekao, daje mu jasnu perspektivu o tome gde Srbija stoji. Istakao je da Srbija nije ni najbolja ni najperspektivnija u toj grupi tržišta, ali je važniji deo njegove poruke bila asimetrija između Srbije i susednih zemalja. Dok kompanije u Rumuniji ili Češkoj mogu da čekaju konjunkturu, planiraju i postavljaju rokove za prodaju, u Srbiji, prema njegovom stavu, takav luksuz ne postoji. „Bojim se da ovde moramo biti reaktivni. Dolazi kupac i vidi nešto interesantno – odluka treba da se donese brzo. Prilike za M&A ovde su mnogo ređe i prolaze jako brzo“, rekao je Hinić.

Govoreći o sektorima u koje fondovi ulažu, izdvojeni su potrošački segmenti, uključujući FMCG, privatno zdravstvo i privatno školstvo, kao i tehnologija. Hinić je pritom poručio da se tehnologija više ne može ignorisati i da kompanije, bez obzira na industriju, moraju biti lideri u tehnologiji. Na istoj liniji bio je i Marko Nikolovski, osnivač kompanije Nikolovski & Co, koji je naveo konkretan primer finansiranja jedne srpske kompanije. Prema njegovim riječima, u posljednjih šest mjeseci njegova firma pomogla je toj kompaniji da obezbijedi kreditnu liniju od 30 miliona evra od evropskih banaka i fondova, i to u segmentu koji je opisao kao „banalan na pogled“.

Nikolovski je rekao da ta kompanija u Srbiji nije mogla da dobije finansiranje jer lokalne banke smanjuju limite, dok su evropske banke bile veoma otvorene. Ključna je, kako je naveo, bila uključenost izvoznih kreditnih agencija koje su pokrile rizik i omogućile povoljniju strukturu, a finansiranjem je obuhvaćen izvoz robe, đubriva i srodnih proizvoda. Dodao je i da to nije alternativno finansiranje u evropskom smislu, već standard na razvijenijim tržištima, dok je za lokalne prilike riječ o značajnoj promjeni pristupa.

U farmaceutskom sektoru, koji je posebno izdvojio kao perspektivan, Nikolovski je naveo i model prodaje portfolija brendova strateškim kupcima, umjesto prodaje cijele kompanije. Prema njegovim riječima, tada kompanija prodaje samo imovinu, dok statusne obaveze ostaju na prodavcu, što smanjuje rizik i povećava valuacije. Dodao je i da jedan od njegovih klijenata zatvara transakciju vrijednu oko 100 miliona evra u farmaceutskom sektoru do kraja godine. Na panelu je otvoreno i pitanje regionalne pozicije Srbije, pri čemu je naglašeno da je zemlja najveća na Balkanu van EU, sa šest miliona stanovnika i Beogradom kao regionalnim centrom, a učesnici su istakli da firme iz Srbije imaju jaku poziciju na tržištima Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Albanije. Dalji koraci, kako je poručeno, zavisiće od toga koliko će kompanije biti spremne da brzo donose odluke i koriste modele finansiranja koji su već prisutni na većim evropskim tržištima.