Izvoz iz EU u padu četvrti kvartal zaredom, suficit smanjen na 12,7 milijardi evra

Evropska unija je u prvom kvartalu 2026. ostvarila trgovinski suficit od 12,7 milijardi evra, ali je taj rezultat gotovo prepolovljen u odnosu na kraj 2025. godine, kada je suficit iznosio 23,6 milijardi evra. Vrijednost izvoza robe u zemlje izvan EU i dalje je bila veća od uvoza, no podaci Eurostata pokazuju da je ukupni trgovinski bilans oslabljen u odnosu na prethodni kvartal.

Najveći pritisak došao je iz sektora mašina i vozila, u kojem je suficit smanjen sa 39,8 milijardi evra u posljednjem kvartalu 2025. na 27,8 milijardi evra u prva tri mjeseca 2026. Istovremeno je produbljen deficit u trgovini energentima, koji je porastao sa minus 64 milijarde na minus 72,2 milijarde evra. To je bio glavni razlog pogoršanja ukupnog salda, navodi Eurostat.

Pad ukupnog bilansa djelimično je ublažen u drugim kategorijama. Deficit kod ostalih industrijskih proizvoda smanjen je sa 10,9 milijardi na pet milijardi evra, dok je suficit u kategoriji ostale robe porastao sa 7,2 milijarde na 11,5 milijardi evra. Uprkos tim pomacima, trgovinski višak je ostao znatno niži nego na kraju prošle godine.

Izvoz EU je u prvom kvartalu 2026. smanjen za 0,1 posto, što znači četvrti uzastopni kvartalni pad. U isto vrijeme uvoz je porastao za 1,7 posto, nakon tri uzastopna kvartala pada. Evropske institucije dio tog negativnog trenda povezuju s rastućim trgovinskim tenzijama i carinskim sporovima na globalnom nivou, dok se na strani uvoza vidi postepeni oporavak potražnje za uvoznom robom.

Pozitivan trgovinski bilans EU traje od trećeg kvartala 2023. godine, nakon razdoblja velikih deficita izazvanih rastom cijena energije između kraja 2021. i sredine 2023. godine. Najnoviji podaci pokazuju da je energija i dalje važna stavka u ukupnom saldu, a daljnji smjer trgovinskog bilansa ovisit će o kretanju izvoza, uvoza i energetskog deficita u narednim kvartalima.